Korišćenje pasa pri zdravstvenim poremećajima čoveka neminovno ima svoju ulogu, iako ona jos nije na našim prostorima zaživela. Dosadašnja iskustva osim rehabilitacijskog jahanja konja nisu velika, to jest korišćenje pasa još uvek nije prepoznato kao vid terapije, kao vid alternativne medicine i slično, iako kapaciteti i mogućnosti postoje. Terapija pomoću životinja u ostalim delovima sveta je jako razvijena, dok na našim prostorima ne postoje objekti edukacije lica za rad sa psima u ove svrhe.

Svi programi u kojima se životinje koriste za poboljšanje kvaliteta života ljudi nazivaju se interevencijama. Tu spadaju terapija pomoću životinja, aktivnosti pomoću životinja, specijalni programi obrazovanja pomoću životinja kao i poboljšanje kvaliteta života lica sa posebnim potrebama.

U skorašnjim istraživanjima je utrvđeno da osobe koje imaju u svom domaćinstvu psa, često imaju niži krvni pritisak i niži stepen holesterola u krvi, pa su u skladu s tim manje izloženi riziku od infarkta. Blizina psa, to jest briga o njima, utvrdjeno izjednačava disanje, smanjuje napetost i strah. Vlasnici koji svoje ljubimce redovno izvode u šetnju uživaju i prednosti redovnog kretanja, što bez sumnje povoljno djeluje na zdravlje i kondiciju.

Psi koji pomažu ljudima sa posebnim potrebama se mogu svrstati u terapijske pse, rehabilitacijske pse i pse vodiče. Terapijski pas pogoduje deci sa poteškoćama u razvoju tako što podstiče govor kod deteta, povećava vokabular, smanjuje ukočenost mišića, smanjuje dosadu i podstiče različite oblike ponašanja. Rehabilitacijski pas pomaže odraslim osobama koje imaju poteškoće u kretanju ili su u invalidskim kolicima tako što donosi predmete, pomaže pri skidanju odjeće, otvara i zatvara vrata, pali i gasi svetlo i slično. Psi vodiči pomažu slepim i slabovidnim osoba.

Ljudi sa određenim oboljenjima kao što su dijabetes, anksioznost, autizam, epilepsija, narkolepsija ili bilo oboljenje koje sa sobom nosi hroničnu bol, imaju direktnu korist od psa kao ljubimca. Psi mogu da prepoznaju napad dijabetičara i da ih upozore da im je nivo šećera nizak, pa im samim tim mogu sprečiti napad. Psi za samo nekoliko nedelja mogu umanjiti anksioznost i agresivno ponašanje kod dece sa autizmom. Kod horničnih bolesnika koji trpe bolove bilo koje vrste prisustvo psa može doneti trenutno olakšanje. Kada se pas privije uz svog vlasnika, njihova telesna temperatura pomaže da bol popusti. Pacijenti sa demencijom uz psa imaju redovni podsetnik za obavljanje dnevnih aktivnosti na vreme, da uzmu lek i da se odmore ili spavaju kada im je to potrebno. Psi se treniraju da upozore kada će neko imati napad epilepsije, a zabeleženi su i slučajevi pomoći psa i kod narkolepsije. Utvrđeno je da deca koja već imaju istoriju alergija imaju manje šanse da kasnije razviju ekcem ili astmu ako odrastaju uz pse, a samo odrastanje uz psa često spreči pojavu alergija jos u ranom dobu.

Psi neminovno utiču pozitivno na fizičko kao i mentalno zdravlje. Vlasnici u svojim ljubimcima vide veliku ulogu u pružanju socijalne podrške. Otvoreniji su, komunikativniji i lakše ostvaruju stabilne društvene veze.

Ako još uvijek nemate kućnog ljubimca, šta čekate?