Holandski kovrdžavi ovčar

Krajem prošlog i početkom ovog veka nalazio se holandski šapendoa svuda u Holandiji, gde su bila stada ovaca. Čuvao je stada zahvaljujući neumornom radnom elanu i inteligenciji. Pripada grupi višestrano upotrebljivih dugodlakih pastirskih pasa, sa gusto odlakanom glavom. On je u srodstvu sa bradatim kolijem, pulijem, poljskim nizinskim ovčarem, bobtejlom, briješkim ovčarom, bergamskom i nermačkom pudlom upredene dlake u varijetetima kakvi su bili u Hesenu, Odenvaldu i Nederajnu. Svi ovi slični psi bili su mutacije umanjenih planinskih pasa.

Kinolog P.M.C. Toepoel je utemeljivač ove rase. Tokom Drugog Svetskog rata pobedio je interes za ovu rasu. Između 1940 i 1945. uzgojio je primerke gotovo iščezlog šapendoa.

Godine 1945. počeo je ozbiljan rekonstruktivni uzgoj. Rasni klub holandskog šapendoa osvnovan je 1947. a rasa je privremeno priznata od nacionalnog saveza. Vođenje rodovne knjige otpočelo je 1954. i urađen je standard. Konačno priznavanje usledilo je 1971. Dalji uzgoj bio je samo sa upisanim psima.

Holandski šapendoa je pastirski pas, upotrebljavan za zaštitu stada ovaca i još uvek se i danas za to koristi. Livade za napasanje ovaca analaze se prvenstveno u mirnim usamljenim predelima, bilo je potrebno da šapendoa raspolaže velikom izdržljivošću, spretnošću za upravljanjem i brzinom. Pri tome neophodna je velika snaga skoka kao i inteligencija i samostalnost. On mora biti pas za stada u karakteru, telu i duši.

Opšti izgled: Holandski šapendoa je lagan dugodlaki pas sa visinom grebena između 40-50 cm. Kretanje mu je elastično i lakonogo. On je skakač vredan pomena.

Radostan, živahan, prijateljski i pun temperamenta.