Pas svetog miguela

Azorska ostrva su otkrivena1427. godine. Bila su prekrivena bujnom vegetacijom u koju je bilo teško prodreti, ali tu nije bilo sisara. Mornari princa Henrija bacali su stoku u morski pojas ostrva. Do 1439. godine na ostrvu  Sao Miguel su se nalazila napuštena stada domaćih životinja. Budući da je odrastala slobodna, stoka je podivljala. Stoga se javila potreba za stočarskim psom ili fila psom. Najvažniji pas bio je Fila de Terceira (sada izumro), kojeg su parili s drugim molosima, kako bi dobili cao de fila de Sao Miguel. Ovaj je pas postao nezamjenjivi element kod uzgoja stada, a uz to je bio i izvrstan čuvar gospodarevog imanja i porodice.

 

Pas sv. Miguela je rustična i dominantna životinja, sposobna da preko cele godine bude na otvorenom prostoru, čuvajući stoku i imanje vlasnika. Odbeglu stoku grize za čnake kako je ne bi povredio. Veoma je inteligentan i brzo uči i najzahtevnije komande. To je pas oštrog temperamenta, ali veran i poslušan gazdi. Snažno brani svoju teritoriju.

Ovaj pas može da bude izuzetan čuvar, ukoliko ima autoritativnog vlasnika. Potrebna mu je rana socijalizacija, sa ljudima i drugim psima, a naročito sa decom jer je ova rasa po prirodi nepoverljiva prema strancima.

Porodica koja ima ovog psa treba da postigne status lidera čopora. Prirodni instikt psa je da ima vođu i ukoliko to nije čovek, pas preuzima tu ulogu, pa postaje neposlušan, svojeglav, pa čak i agresivan.